Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 15. март 2016.

Повратком у њихову кућу, дванаестог дана после тешке операције, јунакиња наше приче, плевила је траву, сејала спанаћ, расађивала рузмарин, жалфију, тамјан... У сусрету са новим животом, прихватила је јуначки и са осмехом статус медицинског феномена, јер је преживела са свим тим метастазама...

ЖИВОТНА ПРИЧА: Срећа убија болест! /  Жељка Радуловић | 15. март 2016. 20:00 | Морала сам да упознам непријатеља да бих га победила. Црне прогнозе да само 15-20 одсто живи дуже од пет година изнедриле нову снагу. Љубав мужа Гордона највише помогла на путу излечења - прича Драгана Махафи, новинарка и писац




Српској новинарки и писцу Драгани Махафи, која са мужем Гордоном живи у Белфасту, у Северној Ирској, пре две године откривен је карцином на левом јајнику. Од 7.000 жена, колико је новооткривених годишње у овој острвској земљи, хиљаде, на жалост, изгуби битку.
У бајковитим месецима почетка заједничког живота са супругом Гордоном, Драгана је чула дијагнозу. Зазвучала је у први мах као најстрашнија пресуда, али после недеље ћутања, млада и храбра Српкиња одлучила је да се бори!
У екслузивној исповести за "Биље и здравље" каже нам да је љубав њеног живота, супруг Гордон учинио најважнији, дивљења вредан корак. Нежно је обухватио њене руке и гледајући је у очи обећао да ће заједно да превазиђу све тешкоће и да ће заједно да победе болест.
- Љубав ме покренула да се суочим са страхом и схватим да желим да живим због њега, због моје маме, наше породице, дивних пријатеља, људи које волим и који ме воле. И због себе, јер у тим тренуцима сам схватила да искрено волим живот и да ћу дати све од себе да добијем рат у борби са злоћудном болести. Тада о карциному нисам знала ништа. Морала сам да упознам непријатеља да бих га победила - прича нам Драгана.
ИЗМЕЂУ БОЖАНСКИХ ЧУДА
Крајем фебруара 2014. први пут је оперисана. Одстранили су са левог јајника карцином величине диње. Захватио је и слезину, јетру... Прогнозе су биле црне. Само 15-20 одсто жена живе дуже од пет година. Већ рођена нада изнедрила је осмех на њеном лицу и чуђење лекарског особља када им је одговорила да не брину, јер ће се видети за пет година. Била је дубоко убеђена у своје речи. У болници је остала четири дана. Одбила је таблете против болова, одбила је и морфијум.
После неколико недеља тестови узорака карцинома и органа захваћених њиме показали су да има ретку врсту споронапредујућег карцинома.
Два месеца касније, после 25 година пушачког стажа, а уочи друге операције, запалила је последњу цигарету. Победоносно осећање продубиле су речи лекара да је операција веома успешна. Уклоњен је сав видљиви карцином.
- Следећег јутра, иако се сестра противила да устанем за прву визиту, стала сам на ноге и уз наклон се захвалила лекарском тиму што су ми поклонили нови живот. Охрабриле су ме речи доктора који ме оперисао "да још није срео некога са тако јаким имунитетом", иако ми је метастаза скоро појела слезину, коју су и одстранили. "Не знам шта си радила, али шта год да је, ради и даље, и живећеш!". Поштујем његове речи - живим живот пуним плућима, радујем се небу изнад главе, трави под ногама, свом животу између та два божанска чуда, срећи других људи. На спавање идем уз молитве и мисли: "Сутра је нови дан, једва чекам да видим шта ће лепо да се деси".

ШАЉИТЕ МИ ОСМЕХЕ И ЉУБАВ!

Повратком у њихову кућу, дванаестог дана после тешке операције, јунакиња наше приче, плевила је траву, сејала спанаћ, расађивала рузмарин, жалфију, тамјан... У сусрету са новим животом, прихватила је јуначки и са осмехом статус медицинског феномена, јер је преживела са свим тим метастазама. Извадили су јој карцином, а са њим и оба јајника и материцу. Метастазе су захватиле слезину, јетру, део дебелог црева, обе дијафрагме и мање делове стомака. А, пошто нема слезину, доживотно је на пеницилин таблетама. Има стому, зове је Шарон. Позитивна енергија буја из сваке Драганине речи, из њеног покрета, жеље да победи и пренесе свету колико је важно имати веру:
- Никада нисам кукала да је тешко, да имам болове. Сажаљење презирем. Пријатеље сам молила само једно: "Нећу тужне смајлије у порукама, шаљите ми осмехе и љубав". Љубав најбољих пријатеља на свету лети право до мог срца и даје ми још више снаге. Срећна сам да смо сви на окупу, да гледам, дишем, волим - овим речима почињем сваки дан дубоко упијајући свеж ваздух, мирисе цвећа, дрвећа, природе - дели Драгана утиске новог живота.
ЛЕКОВИТЕ МОЛИТВЕ И ЈОГА
Научила је и неколико лаганих јога вежби које су јој помогле да савлада повремене нападе панике и да лакше заспи. Са сваким удисајем опија је свеж ваздух, чистота, здравље и лепота, а издисајима избацује лоше мисли, страхове.
- Само два, три минута су довољна да осетим како се ниво моје позитивности подиже и сваки пут отварам очи са осмехом на лицу.
И молитве су исцељујуће, а медицина је одавно утврдила да хормон среће повећава имунитет и убија болесне ћелије. Отац Тадеј је рекао "какве су ти мисли, такав ти је живот", и у том складу негујем позитивне мисли, усредсређене на љубав, срећу, живот, здравље - са бескрајно шармантним осмехом каже Драгана Махафи.
АХИЛОВА ПЕТА КАРЦИНОМА

- Хемотерапија и радиотерапија не дају скоро никакве резултате у лечењу овог типа карцинома, јер све ћелије изгледају као нормалне. Од септембра сам на хормонској терапији, која је добро показала. Дубоко сам убеђена да ћемо ускоро бити сведоци историјском догађају - проналаску Ахилове пете карцинома. Карцином је прљав играч, али медицина је жешћи - уверена је Драгана.

КРИЛА ЉУБАВИ

- Љубав мог мужа Гордона дала ми је крила. Живот цео није довољан да му узвратим. Обећали смо једно другом да ћемо да остаримо заједно, да ћемо се волети и када будемо матори и сенилни, да ћемо једно другом да помогнемо да пронађемо наочаре или штап.
Љубав и снага моје мајке су неописиви. Најтеже је било да јој кажем да имам карцином, крила сам то првих дана, а када сам јој рекла, само је одговорила: "Па, добро, ти си јака, победићеш ово, сви заједно ћемо да победимо". Гордонови родитељи су ме прихватили као рођено дете. Маму Бети смо изгубили почетком године. Била је моја друга мама, бескрајно сам јој захвална за љубав, негу, савете.
УНИКАТНИ ОРИГАМИ

- Како не подносим монотију и нерад, у периоду опоравка ми је било потребно нешто што ће ме окупирати. Тако сам открила древну технику обликовања папира, оригами. Био је то нови изазов, али сам је научиа и то је сада мој уносан хоби. Другарица са арт терапије је поручила једну књигу и наговорила ме је да почнем да их рекламирам. Сада имам купце који су одушевљени уникатима које креирам специјално за њих. Реч је о техници у којој савијајући листове књиге, могу да креирам било коју реч, име, број или облик. Прву књигу сам, наравно, поклонила Гордону,истиче креативна и ведра Драгана Махафи.


ЖИВОТНА ПРИЧА: Срећа убија болест!

Нема коментара:

Постави коментар