РАНО лето у селу Ђуринци, подно Космаја. Озеленело, родило, руже у пуном цвату. Лепота и мир. Кад виде ову слику као са разгледнице, многи пожеле кућу на селу, да све продају и ту се преселе.
Таква одлука, у ствари, и није тешка, тврди Сузана Крстић (46). Ова козметичарка из Београда, бајкерка, мајка две ћерке, лако је "пресекла". Хтела је здрав вазух, здраву храну, живот окружена животињама. Једног јутра, пре пола године, рекла је: "Пакујте се, идемо". Продала је стан на Петловом брду, купила кућу у овом селу код Сопота и сада тамо функционише право женско газдинство - Сузана, са ћеркама Аном (25) и Сашом (13) и мајком Зором (75).
Кућа из 1936. реновирана, али тако да је аутентичност сачувана. Трем обгрлила густа винова лоза, а у доњем делу дворишта весело трчкарају козе, мимоилазе се са кокама и моркама.
- Направиле смо мало породично газдинство, а намеравамо да на плацу, недалеко од куће, посадимо малине - каже Сузана. - Посадиле смо и парадајз, кромпир, броколи и карфиол, а имамо и стабла ораха, лешника и вишње која су остала од првих власника. Правимо и козји сир, по рецептури са Шар-планине. Углавном га продајемо у Београду.
За мужу коза задужена је најмлађа чланица Крстић газдинстава, Саша. Мама јој је показала како се прави сир. Од тада је сирење њена брига.
ГРАДСКО ДЕТЕПре него што се "усидрила" у Ђуринцима, Сузана је причала да је село виђала само на фотографијама. Одрасла је на Зеленом венцу, у центру Београда, сваки кутак Србије упознала возећи моторе, па је већину њених пријатеља изненадила одлуком да ће постати "сељанка". Годину дана су трагале за одговарајућим имањем, иако су очекаивале да ће све брже ићи, будући да се много прича о јефтиним сеоским имањима широм Србије. Већ су се забринуле, када су једног петка, усред зиме, пронашле оглас за кућу у Ђуринцима. Купиле су је већ у суботу.
- Имамо четири козе и три јарета и и вема ми је занимљиво да се бавим њима и сиром - каже Саша и показује мирисне котурове.
Саша је седми разред, а осим школом и козама, успешно се бави каратеом.
- То је био битан фактор када смо тражили кућу на селу, јер је у близини морала да буде школе каратеа - каже Сузана. - Било је прелепих имања, повољних, али без карате клуба. А обишли смо Србију, уздуж и попреко.
Имање и кућу, које су "преузеле" 16. јануара, тек планирају полако да уређују. Најпре су средиле купатило, а собама посвећују посебну пажњу. Оставиће их у старинском стилу, са дрвеним креветима и шкрињама.
- Ово ћемо уређивати корак по корак, а много нам је прече да нам добро крене посао са сиром, кокама и украсном живином којом намеравамо озбиљније да се бавимо - каже Сузана. - Имам инкубаторе, чекамо да нам се излегу прве морке и пилићи. Купила сам фрезу и планирам да је озбиљно "упослим". Мало се саветујем са сељацима, мало са стручњацима и интернетом.
Ђуринци су све што су даме Крстић желеле. Лепши од Париза. Сузана каже да готово уопште није морала да промени навике и изгуби контакте из "претходног живота".
- Београд је близу и у контакту сам са пријатељима - прича наша саговорница. - Старија ћерка Ана доста путује као и раније. Ни сада није ту, а Сташа је стекла и нове пријатеље у школи и прилично се добро снашла. Овде смо саме своје газде. Нема тих пара које могу да плате такву слободу и мир. И да немаш шефа изнад главе.
СЛИКАРСКЕ КОЛОНИЈЕ
Поред куће у којој живе даме, налази се и помоћна зграда прављена од блата, коју Сузана намерава да реновира, али да јој не одузме патину. У њој планира да организује сликарске колоније.
- Кућу смо купиле од унуке књижевника Михаила Лалића и она је овде правила ликовне колоније - каже Сузана. - Они ће сликати, ја ћу им кувати. Заузврат ће ми оставити понеко своје дело, а сви ћемо уживати.
Моји Ђуринци су лепши од Париза | Репортаже | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар