Translate

четвртак, 14. јун 2012.

ЗАДУЖБИНА АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА / Александар ЛУКИЋ


Песник Александар Лукић са пријатељем испред руског храма, пролеће 2012, Москва

Градњу месног храма посвећеног Архангелу Гаврилу
финансирао је црноберзијанац звани Цане Фитиљ.
За време рата шверцовао је бензин и нафту у плеканим бурићима
купујући је од Румуна, а потом чамцима превозио преко
матица Дунава на обалу међу своје, да би обрнуо силан иметак.
Посао је раширио и са цигаретама, јер и ту беше оскудна понуда,
а пушачи би се радије одрекли ручка зарад дувана.
Свака нова тура трпела је поскупљење, о ценама је лично
водио рачун Цане Фитиљ.

Стари месни храм платио је да поруше до темеља,
уз благослов свештеника, та окорела хуља.
За недељу дана Фитиљеви плаћеници порушише
три стотина година стару опеку из зидова цркве,
заједно са свецима и мученицима осликаним по њој,
ону дивну живописану историју хришћанства такорећи од А до Ш.

Олтар са иконама и вратима као да су у питању анђеоска крила
истргнута са тела, или пак са шанка из неке од америчких крчми,
продао је неком аустријском сакупљачу старина.
И месни парох је трљао руке од среће зарад добро
обављеног посла.  Олтар су радници  утоварили у лес
путујуће друмске лађе - хладњаче, јер на боковима
камиона беху осликане свињске и говеђе бутке,
као да утоварују  леш мртваца,
што је опет говорило о будућем газди православног
олтара, о његовој религији, понајпре.
Точкови камиона, кад машина забректа и крену, групу радника
засу облаком прашине. На час они постаху бели као да су
пресипали пшенично брашно из џака у млину, или пак
на анђеле осуте ињем усред зиме.

На брежуљак одмах након продаје олтара дођоше архитекте
булумента мајстора, булдожери, би дотеран песак, влаке железних
шипки, опека, цемент, скеле и чамове даске. Табла на којој би исписано
ко подиже храм за православни народ: Цане Фитиљ – Трговац овдашњи.
Пароху та реклама није сметала. Он је опет трљао руке као да је на
сточној пијаци за добру цену продао угојеног вепра.

Тако је саграђен храм, пред којим стојиш, незнанче.

(Из нових рукописа )

Нема коментара:

Постави коментар